A pokaži ti meni svoju pamet?

Rusija 1923, voz na liniji Petrovgrad- Moskva. U kupe pun mladih i pijanih crvenoarmejaca ulazi omaleni monah. Razulareni komunisti- ateisti počinju da ga terorišu čupajući mu bradu, daveći ga njegovim lancem sa krstom. ˝ Gluperdo jedna, još vjeruješ u svog jebenog boga˝, ˝Kulaku, reakcionaru, sve vas treba pobiti kao i cara uz koga ste toliko bili!˝... bili su samo neki od povika pijanih vojnika ka starcu. On ih je samo mirno slušao vrteći brojanicu u ruci. Onda u kupe ulazi poručnik po činu, možda par godina stariji od vojnika ali i na oko mnogo zreliji i ozbiljniji. Uz par psovki istjera vojnike iz kupea, sjede pored starca, ponudi ga cigarom i započe priču. ˝Izvini, čiča, za ove klince, mladi su i zadojeni!˝. Ma znam, sinko, nisam ih ni uzimao za ozbiljno˝ mirno odgovori monah. ˝Ajde ta i ja da se dogovorimo nešto, ja nisam skroz ateista, vjerujem da nešto postoji, neka viša sila! Pročitao sam dosta knjiga religioznog sadržaja i ni u jednoj nisam našao dovoljno jak dokaz da Bog postoji! e pa ovako, znaš li ti, ili neko koga ti znaš, ko će meni da pokaže Boga, konkretno, licem i tijelom, čisto da znam da ne vjerujem u prašinu.˝. Starac: ˝ Pokazat ću ti ga, ovde će se pojavit, preko puta nas, u ovom kupeu, na sjedištu, ako ti prvo na to isto sjedište staviš i pokažeš mi svoju pamet!˝
Oficir ga pogleda, zamisli se, ugasi do pola ispušenu cigaru i napusti kupe