Rekurzivna petlja, tehnika ljubaznog poklapanja sagovornika i odbijanja poslušnosti.
- Sine, ajde po hleb. Nešto me bole noge.
- Ali... Samo što sam... Dobro. Gde da kupim?
- Pa u najbližoj, kod Sanje. Dva bela.
- A šta ako nema? Da odem do pekare?
- Onda idi do pekare.
- A šta ako mi kažu da svež hleb dolazi za 10 minuta, jel da sačekam ili da tražim dalje?
- Ne glupiraj se. Podne je, ne dolazi im sad sveži hleb. Čekaj ako hoćeš, samo idi.
- A šta ako opet baba Ruža ispred mene opipava svaki hleb? Ti znaš koliko se ja grozim penzionera.
- DOBRO! Idem ja sa sve štakama. Ako padnem niz stepenice, zvaću te na mobilni da mi pomogneš. Jel ti tu telefon.
- Jeste.
- A šta ako ti nestane baterija, rekao si da imaš problem sa telefonom. Valjda će do kraja dana neki komšija da prođe...
- Staviću telefon na punjač, za svaki slučaj.
- A šta ako opet nestane struja? Nikad se ne zna sa našom distribucijom. A ja padnem u zgradi, isključi se svetlo, da crknem u pomrčini.
- DOBRO IDEM JA! Jel mora uvek ovako?
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Добро је ово. +