A šta ti tu možeš?

Дошао си кући,целодневно рмбачење узело је маха и подсетило твоје гојазно тело да је још увек живо,док пушиш размишљаш како ћеш ноћас спавати добро после дужег времена,као да ти је само то потребно-добар,дубок и дуг сан...
Дневница је била јадна,али имаћеш за цигаре и пиво сутра,можда и за бурек и нову г жицу,можда и не,па да,држава је лоша,воде је сецикесе,бедни гениталци и осредњи лопови,тешиш себе да због тога немаш диплому,живиш с родитељима и повремено зарадиш неку сићу,а онда се помаља стидљиво али и са неким чудним самопоуздањем непознатог извора бљесак-какав народ таква власт,па да,и то смо чули,већ хиљаду пута,ваљда зато нико и не сматра за битно.
Мисли ти некако иду на данашње клинце и мислиш да су чудни,да слушају лошу музику,да су много гори од твоје генерације,али хеј,па и то смо чули,па зар и теби ћале није то реко кад си онда дошао мртав пијан и добрано изударан,зар деда није њему причао како је морао да једе кору с дрвећа кад су онда притерали Немци...
Хм,Немачка,обећана земља празних глава и празних новчаника,као да ће пун новчаник и точак мерцедеса попунити празнине у лобањи...
Палиш радио,Морисон пева и некако ти савршено одговара,кратак прекид,па мораће и велики Џим да сачека мало,да неког убију на Блиском истоку,да негде избије земљотрес,негде поплава,да негде најаве кишу,да неко да гол,па тек онда настави о томе да су људи странци...
У целој тој збрци мисли,почињеш да се питаш ко си и шта си ти? Шта тражиш ту? Шта можеш да урадиш са собом и свим осталим? Закључујеш да не можеш ништа сем да наставиш свој бедни и празни живот... А је л`?