Фраза на славама после које следи чувено "живели" јер, како кажу наши стари, слава траје све док гости могу да стоје на ногама (читај: Устану и узврате здравицу).
(03:00, слава)
Жена: Дај бре Милутине обарај и овог Радмилиног паразита па да идем да спавам, не могу више на ногама да стојим!
Муж (Милутин): Саћу бре зжено, чшекај шекунду. Саће паша жемљу да пољубви. 'Де ми је чжаша?
Жена: Е говедо пијано, у рукама ти је!
Муж: Ово није чжаша него телепорт, пишка ти материна заулава.
Жена: Војмја оца и сина... (крсти се и фејспалмује)
Муж: Чек, ооооо баџа, па ти јошж стојошж, хик?! Ај на ждравље! (бум, трас)
Жена: Милутине!!!
Пашеног: Ијаооо! Стојим ја баџо, али ти не стојиш... Снајка дај дижи пашу одатле и води га у кревет, немој да навуче неки бронхитис лежећи тако, боже ме 'прости. Кад завршиш допуни ове овале колачима да се засладим још мало.
Жена: (у себи) Пу пу пу, језик прегризо, још ми и то фали... (наглас) 'Ајде Милутине полако, па не да повраћаш јаоооо...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Hahahaa, super scena, vrlo slikovito!