Abderićanin

(Рас, 1176. година)
Стефан Немања: Па где си, Еустахије, мађијо, шта има ново, како си путовао, јебеш ли шта?
Еустахије: А добро, бити добро, путовати добро, јебати лепе зенске ис Епирос.
Стефан Немања: (за себе) Хех, Епирке лепе к'о мој Џеки. (гласно) И којим добром ти дође у ову нашу запиздину?
Еустахије: Ја досла овамо да угофори заједницка напад на мадиарска стока, па ди ли би фи прифатила напад?
Стефан: А шта ја добијам од тог напада?
Еустахије: Фи добила сфање императорског легата.
Стефан: Како да ти кажем, добри мој Еустахије, звижди ми јајо за ваше императорске титулице и звања, да ме је то интересовало прешао бих из Рашке у Тракију одавно, не би градио тврђаве по овим брдусинама где ни орли не лете.
Еустахије: Фи добила и дфа града пред Дирихон.
Стефан: Не значе ми градови ништа, ја сам вама узео Наисус опааааааааааааа, мени доста, ако не намеравате Драч сам да ми дате, јопет ми звижди јајо.
Еустахије: Фи добила и седамнаест ковцега злато, пет ковцега бисери, три ковцега платина.
Стефан: Мало, јебига.
Еустахије: Моземо да се догофоримо за јос после напада.
Стефан: Слушај, Еустахије. Мало нудите, нисмо вам ми Чајнези да вам радимо за џабе. Али, пошто сам ја верни фан Олимпијакоса и пошто си ми ти симпатичан, но хомо, и пошто сам ја добар и поштен човек, као и сви српски вождови по дифолту, ја ћу напасти Мађаре ако ми ви дате двапут више ковчега злата.
Еустахије: Па не знати бас... много је...
Стефан: Ја ти рекох, а ти ако нећеш, немој.
Еустахије: Добро, ајде, догофорено.
Стефан: Е дај руку 'вамо! Е тако, види се да си човек, људи кажу да сте ви Грци говна, ал' ја сам знао да сте људи.
Еустахије: А ста оно на Вас зид?
Стефан: Ово? (погледа на гусле на зиду) Е то ти се, пријатељу, зове "курчина".
Еустахије: Курцина?
Стефан: Јест', јест'. Хоћеш да ти одсвирам нешто?
Еустахије: Мозе.
Стефан: Ево једна кратка деоница из "Бајанове смрти".
              You don't make no effort no not like you should
               Lazy you just stay in bed
                Lazy you just stay in bed
                 You don't want no money
                  You don't want no bread
(риф на гуслама)
Еустахије: Дифно, ја волети курцина!
Стефан: Е драго ми је, ти идеш сад?
Еустахије: Бих драге воље остао, али морам хитно да казем император да фи јебала мајку на Мадјари.
Стефан: Добро, добро, ево ти понеси ковчег кајмака и свињетине успут.
(сат времена после)
Стефан: И замисли, да ми лик толике ковчеге да нападнем Мађаре, а ја три године већ ратујем с њима, јебо ти пас матер у двојку, еј!
Митар: Хахахах, јеси луд јебо ти коњ матер међу сисе, е. А јесте и тај Еустахије неки ментол.
Стефан: Абдерићан ориђинале.