Aj ’ se slikamo

Čuveno pitanje dotične osobe koja brzinom svetlosti uoči da neko u društvu ima digitalni aparat ili neku bolju verziju mobilnog telefona. U tom trenutku taj neko u društvu, instinktivno poželi da poseduje staru dobru Nokiu 3310 ( da bi osobu koja postavlja to pitanje lupila njome) i tek onda sa žaljenjem shvata šta je nekada imao u životu.
Dotična osoba koja prva postavi to čuveno pitanje ( prema statistici čak 99, 9 % ) je pripadnica lepšeg pola, koja se ulepšavala upravo sa nadom da će neko poneti taj božanski uredjaj.
Dakle, kad predloži tu genijalnu aktivnost, tom nekom koji poseduje taj božanski uredjaj, se prevrne želudac jer će cele večeri biti zadužen za fotografisanje.
Broj fotografija je srazmeran broju prisutnih devojaka+ broju prisutnih momaka+ broju mogućih poza za slikanje+ broju mogućih izraza lica.
U ovu jednačinu ulazi i vremenski faktor- samo trajanje okupljanja široke narodne mase, što dovodi do zaključka da će memorija na kartici sigurno biti popunjena kolika god da je.
Osoba koja pristane da bude fotorgaf ima i dodatna zaduženja:
Da jedini bude trezan da bi slike bile što lepše;
Da te slike ( sve do jedne ) u što kraćem mogućem roku izbaci na Fejzbuk ( ako je moguće pre svitanja novog dana );
Da na tim slikama taguje sve prisutne te večeri ( što može potrajati nekoliko sati );
iii poslednje ali ne i najmanje bitno:
Da lupa srca, poljupce, baca komentare i ostale gluposti koje život znače….
Time je čar fotografije zauvek uništena a samo to pitanje kod pojedinca, koji treba da slika, dovodi do brojnih tegoba, nervoze i negativnih posledica po ogranizam.