Rečenica koju izuste profesori kao pokušaj omaža na kikotanje učenika, ostavljajući potčinjenom izbor da ukoliko izusti razlog bude: javno izblamiran, liferovan sa časa, poslat kod razrednog, da pozove roditelje ili da debituje u napomeni uz obaveznu posetu školskom psihologu. Najčešće se ova rečenica koristi radi povraćaja autoriteta. I momentalnog uspostavljanja kontrole.
- Milane, šta je toliko smešno?!
- Ništa profesorka.
- Kako ništa? Ajde, lepo kaži šta je toliko smešno, pa da se svi lepo smejemo!
(celo odeljenje gleda u Milana, što se manifestuje pojavom crvenila na njegovom licu)
- Mmrmnm... Sssonja...i..iima..
- Šta? Izvini, ponovi molim te, nisam te čula!
- i... vaša kk...
- Ajde kad si se smejao čuo si se do kantine. A sad tu nešto mrmljaš o soniju i Vasinoj konzoli! Ajde sinko daj da te čujemo, kad si znao da se smeješ glasno, budi muško i kaži šta je toliko smešno. (bačena ego-bomba)
- Smešno mi je to što Sonja ima neki svš na sisama, a vaša kosa izgleda kao da ju je pogodio novogodišnji vatromet...
- JU!! IZLAZI NAPOLJE BEZOBRAZNIČE JEDAN! I da odeš pravo kod razrednog! I neka pozove tvoje roditelje na razgovor!
- Deco izvinite, ja moram ovo da zabeležim u napomeni.
