Narodna poslovica iza roditeljske prakse da oko 20. godine zajedničkog života, svoje potomke počinju da krste životinjskim imenima.
Ovo oko je, razume se, prilično relativan pojam...
2014, Malme, Švedska,
- Mama, tata, samo sam hteo da vas obavestim da smo Inga i ja iznajmili stan i da se sutra selimo u njega...
- E, pa, lepo, sine, neka je sa srećom. Je l' vam treba neka pomoć prilikom selidbe?
- Ne, hvala, pomoći će nam par prijatelja. Vidimo se...nekad...2014, Beograd, Srbija,
- E, kevo, ćale, idem ja da se vidim sa Marijom...
- A sutrašnji ispit će da položi moj otac s groblja, a?!
- Dooobro, kevo, mojne da me smaraš sa tim sranjem više...
- Alo, bre, magarčino, kako pričaš to sa svojom majkom?!
- Vidi ga ovaj sad...Šta vi ustvari 'oćete od mene?!
- DA SE ODSELIŠ, PIČKA TI MATERINA!
- Da se odselim, je li? U redu! Sutra kada položim ispit, pakujem se i idem! I više se neću vratiti, da znate!! :TRŠ!:
- I NEMOJ, VOLE JEDAN BEZOBRAZNI! OSTANI KOD SVOJE BABE PA DA VIDIMO KOLIKO DUGO ĆE ONA MOĆI DA TE TRPI, ŠČUO!!
