Tražite nešto specifično što vam treba a teško je naći i onda okrećete brojeve , tražite po netu sve u nadi da ćete naći to što vam treba a onda naletite na deliju koji kaže "IMAM KAKO DA NEMAM", Ali on je na drugom kraju Srbije, krenete kolima i dođete ono tamo skladište ko hangar za avione.
Nastavak sledi
- Dobar dan
- Dobar dan
- Ja sam zvao u vezi perforiranog sintetičkog platna za motordžijske jakne
- Znam sećam se
- Rekli ste da imate
- Pogledajte tamo u magacinu
- A jel možete vi da mi pokažete vidite koliki je magacin
- Ne mogu stvarno
- Dobro pogledaću sam
Posle 2 i po sata preturanja po svim materijalima
- Sve sam prevrnuo i nema
- Kako nema
- Lepo nema
- Ja sam bio ubeđen da ima
- Nema
- Slušaj ako ja nemam onda nema niko
- SLušaj ti mene, dal si ti normalan, prešao sam 200 kilometara zbog tog materijala a ono nema
- Polako momak nemO se nerviraš
- Lepo ste mi rekli da imate , džabe sam se cimao 200 kilometara
- Jebi ga , šta da ti kažem mislim opet ti kažem . Ako ja nemam onda nema niko
- More marš u pičku materinu
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.