Ako juriš dva zeca nećeš uhvatiti ni jednog

Умотворина којом браћа Руси објаснише неке ствари домаћински.
Ако сте се питали зашто нисте успели да спремите испит и одрадите све термине у теретани како сте зацртали на почетку месеца или зашто је и дебела глатко одбила удварање кад вас је већ искаширала њена знатно лепша другарица, ето једноставног разлога, јурили сте два зајца истовремено.
А зајко ко зајко, зезнут малени живуљак који ђипа тамо амо, одради финту кад се најмање надаш, одбаци се својим дугим задњим ногицама на супротну страну, а ти завршиш са носом набијеним у мравињак. Ух. Болело је. Пар жутих мрава ти својим угризом измаме довољно адреналина и енергије да сав црвен и раздражен стигнеш дугоушка и јебеш му кеву од батина. Али не мере, спазиш његовог зубатог другара, зекоњу намбр 2, који ти се скрене пажњу кежењем у брк и провокацијом. ''Е сад ћу да вас овојицу изрегулишем физички'' мислиш у себи. Зез над зезовима. Каква почетничка грешка! Бадава сва организација, војна тактика, магарећа тврдоглавост, одлучност и решеност, утекоше оба, свак на своју страну... Туга тужна.