Nikad mi nije bilo jasno traženje odobrenja "ako mogu da..." , "ako se ja išta pitam..." , jer zašto je ono bilo traženo, ako i bez njega dolazi do ispaljivanja granate u vidu svog mišljenja. Pretpostavljam da je to samo ograđivanje.
Naime,ovom rečenicom zapravo izlažemo toliko očiglednu, jasnu, logičkim putem dobijenu konstataciju, čija je osnova uvredljive prirode.
- Izvini, ali dete ti gura kobasicu u utičnicu.
- Ne mogu više da se borim, neka ga.
- Ako mogu da primetim, ono je retardirano?
