Rečenica iznikla negde u vreme socijalističkog samoupravljanja, kada su u kolektivima do tada najniže kotirani šrafovi formalno stavljeni rame uz rame sa drugovima direktorima, no ni sami još nisu mogli u to da poveruju.
Zadržalo se do dana današnjeg, s tim što je nekada ova izjava morala da se uvaži, a danas ne mora.
1966. godina
Direktor: Drugovi i drugarice, ostaje pitanje da li će naš "Inter-Ekspo-Prom" postati jedno značajno preduzeće i na međunarodnom planu. Nudi nam se posao izvoza kosilica u nesvrstani Egipat...
Čistačica: Ako se ja ovde nešto pitam, ja bih najpre da nam se povećaju plate!
Direktor (crveni): Ah... raspravljaćemo o tome, drugarice, ne bojte se.
*
2016. godina
Direktor: Dame i gospodo, posao izvoza voća u Rusiju je istorijska šansa za naš kombinat...
Čistačica: Ako se ja ovde nešto pitam, ja bih da nam se povećaju plate...
Direktor: Ne pitaš se, a ako mi još jednom upadneš u reč, možeš da pokupiš svoje kofe i metle i da se teraš odavde!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Fino :) + pao ranije
Bas
+
Hehe, hvala!
surovo, +
Zato smo i dogurali do ovde gde smo sada +