Rečenica iznikla negde u vreme socijalističkog samoupravljanja, kada su u kolektivima do tada najniže kotirani šrafovi formalno stavljeni rame uz rame sa drugovima direktorima, no ni sami još nisu mogli u to da poveruju.
Zadržalo se do dana današnjeg, s tim što je nekada ova izjava morala da se uvaži, a danas ne mora.
1966. godina
Direktor: Drugovi i drugarice, ostaje pitanje da li će naš "Inter-Ekspo-Prom" postati jedno značajno preduzeće i na međunarodnom planu. Nudi nam se posao izvoza kosilica u nesvrstani Egipat...
Čistačica: Ako se ja ovde nešto pitam, ja bih najpre da nam se povećaju plate!
Direktor (crveni): Ah... raspravljaćemo o tome, drugarice, ne bojte se.
*
2016. godina
Direktor: Dame i gospodo, posao izvoza voća u Rusiju je istorijska šansa za naš kombinat...
Čistačica: Ako se ja ovde nešto pitam, ja bih da nam se povećaju plate...
Direktor: Ne pitaš se, a ako mi još jednom upadneš u reč, možeš da pokupiš svoje kofe i metle i da se teraš odavde!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Fino :) + pao ranije
Bas
+
Hehe, hvala!
surovo, +
Zato smo i dogurali do ovde gde smo sada +