Ako si kvalitetan sviraćeš i u mom selu

Помало парадоксално, помало необично, али сасвим истинито. Сваки бенд који довољно потраје и остави довољно дубок траг свог постојања, пре или касније се затекне како свира мале гаже на концертима по којекаквим селендрама и малим градићима. Има то своје логично објашњење - кад си довољно велик и довољно јак, можеш напунити и највећу салу. Оно што не можеш јесте да вечито свираш само по највећим салама већ понекад мораш узети и слатку кинту за сат, можда два, лаганог петинга уз ритам машину и мали број фанова који стоје с пивом испред импровизованог шанка направљеног од две спојене парковске клупе.

Опет, чудно звучи, мораш бити довољно квалитетан и јак да би могао доћи до таквих малих свирки. Да те памте деценијама, да уз маторе алкосе који памте кад је Вајта певао метал стоје и млади алкоси који тек уче музичку културу прошлих времена. Мораш бити квалитетан да би свирао и у мом селу. Не може овде свака шушумига да направи бесплатан концерт.