Када замолиш некога за неку услугу, најчешће да ти нешто купи или донесе, испред молбе додајеш ово "Ако ти је успут", како би том некоме ставио до знања да не желиш да га оптерећујеш непотребно, што ће рећи да мислиш на њега. Ако ти мислиш на њега, лепо је да и он мисли на тебе, па ти учини ту услугу, иако му баш и није успут. Ово је јефтина психологија која ће врло лако натерати некога да се осећа лоше ако ти не учини услугу, било му то успут или не.
Не користити код особа до којих вам је стало.
- Здраво комшинице где си се ти запутила?
- Ево, идем ту до продавнице преко пута да узмем нешто за доручак.
- Е, па јел би могла, ако ти је успут, да ми узмеш кило кромпира када већ идеш?
- Мислим да овде не држе кром...
- Ма добро... само ако ти је успут!
- ...
(37 минута касније):
- Ево кромпир, комшинице, са пијаце.
- Јаоооо драга.... па ниси требала ићи чак до пијаце! Пуно ти хвала!
- Ма ништа комшинице... (мисао: "ићи ћеш и ти по хлеб и млеко сутра, мамицу ти...")
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.