Ove reči se koristi uglavnom u klošarskim društvima. Svi jedva čekaju vikend, da bi odigrali tiket. Na tiket se ne uplaćuje više od 100 dinara, dobitak je uvek iznad 10 hiljada dinara(takoreći nerealan). Uglavnom pre početka svih mogućih utakmica, pare su već raspodeljene kako treba da se potroše, tako da je sve spremno, osim samo da ubodemo tiket. Mada vrlo brzo već posle druge, ako ne i prve utakmice pucamo tiket, i naravno "ostajemo" bez patika, trenerki, matičnih ploča, novih tastatura itd. Izlazimo iz kladionice sa nevericom kako smo mogli da puknemo, kad je sve bilo "sigurno". A naravno i po verovatno pedeseti put nastupa zakletva, kako više nikad nećemo ući u kladionicu.
Brate, znaš koji tiket sam odigrao, dobitak mi 12 soma, ono video sam neku trešu u najku 5 soma je, kevi ću reći da imam još 5 soma, uštekaću 2, i ona će mi dodati još neke parice, pa da uzmem i patike nove, vreme je. A ovih uštekovanih 2 soma ću da bacim na neku siguricu da napravim 4, pa da ih trošimo u zdravlju i veselju.
Posle 3-6 sati
Pu jebem ti Čelzi mrtvi, a i ovaj Midlzboro mrtvi 5 tekmi za redom dobijaju i sad kad treba da kiksnu opet dobiju, a da sam igrao na njih pukli bi. A gle ga ovaj Pantelić, sad je našao het-trik da postigne, a ja igrao od 0-2. More mrš bre, jebo me konj da me jebo konj ako više uđem u kladionicu, bar po čašu vode !!
