Akreditacija je ono što se nalazi oko vrata nadobudnog novinara koji sve dok ima tu stvarčicu misli da može da prođe kroz tebe,da ti stane na nogu,da te gura sa leđa i da glasno,na javnom mjestu, neodobrava to što ga ti nisi pustio u prvi red...
Akreditacija u tim momentima prestaje da bude plastificirani papir sa podacima okačen na trakicu i postaje seksualni objekt,jer u tom trenutku želiš da gurneš tu istu akreditaciju novinaru u dupe dok mu je još okačena oko vrata,i da ga onda pustiš da se šetka okolo sa blaženim izrazom lica...
Na ulazu u salu,neki koncert je u pitanju,žučno se raspravljaju sekjuriti dečak i novinar:
-Novinar:-AMA ČOVEČE,IMAM AKREDITACIJU,PUŠTAJ ME UNUTRA!!!
-Obezbeđenje:-NEMOJ DA TI JA TU AKREDITACIJU U DUPE NABIJEM!!! MARŠ KUPUJ KARTU!!!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.