
Легендарни ђанки са поганих улица Бронкса. Растао у мултиетничкој породици, од кеве Албанке и ћалета стереотипног Жабара. Кроз живот је корачао тешким корацима наркоманије, сивила и беспућа. Увек је био спреман за тал, кроз његове џепове је прошло више опијата него на маршути Трабзон-Минхен. Смуцао се по њујоршким буџацима, каро рошаве, гузате црнкиње по Квинсу, своје име градио на улицама, корнерима и иза средњих школа, све увек са осмехом на лицу. Иако је живео у Америци, никада није заборавио мајку Албанију, где му је понуђено било место Министра трговине и спољних дилова.
Данас Ал борави свуда по свету, мада се највише среће по југоисточној Европи и брацкој нам Русији.
Идол малолетника дубоко заглављених у агонији деведесетих и несхваћених уметника.
- 'Ђе си Ћердане, има ли нешто?
- Ево ме брате, јељ ти треба сканкоза, брид или А...
- Шта ме питаш, дај ми четворку Ал Бањозе, и пар ризли.
- Ево извољи Ала, а ризље немам. Отишљо све, дете му...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Dobra +