U detinjstvu, neoborivi preduslov koji je slabiji protivnik zadavao jačem, kako bi partija basketa mogla da počne.
- Fićo, aj jedan basket.
- Neću, jači si. Odraćeš me.
- Ih, nemoj da si sisa, jednu partiju.
- Može, al' da ne brojimo. Važ?.
- Dogovoreno.
Par minuta kasnije
- Dobro je, Fićo, nećemo više.
- Mogli bi još malo.
- Jedino ako hoćeš novu, ovu sam te odrao dvaesjedan jedan.
- Brojao si, pičko! Sad ćeš ti da vidiš kod mog tate!
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
еее успомене лола
+++
Tako smo mlađi brat od strica i ja stalno, obavezno se završavalo tučom. :)