Izraz koji često koristimo nakon kraćeg ili duljeg govora u kojem smo više ili manje argumentirano iznijeli svoje mišljnje, svoj stav, svoje neslaganje, svoju ideju o nečemu. „Al ko mene pita“ izgovaramo nakon sasvim kratke dramatske stanke, beznadežno zagledani nekamo u daljinu.
Ne sviđa mi se novi izgled Vuke... al ko mene pita...
(šalim se)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.