Gossip-girl tvog komšiluka. Njoj je radno mesto dnevna soba svih komšinica. Više voli da ide u komšiluk na kafu, nego da joj dolaze, jer tako može lakše da odredi koliko će se zadržati u četovanju sa jednom osobom, dovoljno da pokupi sve tračeve, ne predugo da ne stigne da ih u istom danu prenese dalje. O tebi zna pojedine stvari bolje nego ti sam. Specijalnost joj je preuveličavanje tračeva. Zapitaš se da li se ona ikada nalazi u sopstvenoj kući, pošto je uglavnom viđaš na prelasku iz jednog u drugo dvorište (tuđe, naravno). Veliko je pitanje i kada stiže da ode na posao.
-'dee si Jeeelooo, ja došla na kafuuu.
-(ma da se nosiš ti u pičku materinu, sad sam stavila ajvar da se kuva, našla si ka'ćeš) Eeeee Millleva, dugo se nismo videli, još od juče, pa šta ima novo??
-Joooj ženo, da ti pričam, umro Zagorkin muž!!!!
-(Hu d fak iz Zagorka) Eeee, nemoj da pričaš, pa kako, majku mu???
-Joj ženo, strefila ga srčka dok je zalivao cveće! Ja lepo kažem, ne treba da zaliva dok ne padne mrak, ono sunce udarilo, meni se jedan golub srušio u dvorištu!!
-Ma nemoj da pričaš??
-Eeee al' da vidiš, sa'rana bila mnogo lepa!
-Kako, pobogu, sahrana može da bude lepa??
-Pa lepo. Zagorka obukla baš lepu 'aljinu, crnu...
-(Jok, žutu će)
-...stavila naočare, mislim da je i išla kod frizera, nekako joj mnogo lepa bila kosa, i... Inače, baš su lep govor održali, malo se naricalo, znaš da ja to ne volim, al' dobro, a da vidiš tek posluženjeeee... Baš su sve redno! Predjelo, pasulj, pečenje, kolači... Onako, domaćinski, da se ne kaže sutra, Zagorka nije...
-Meni je to bezveze, iskreno, mislim, šta ima tu da se deli hrana, pa doš...
-Maa kaaakvi ženo, ćuti, zamisli sutra tvoj Slobodan, ne dao Bog, odapne, pu pu pu, pomeri se s mesta, ženo, i ti ne napraviš ništa, pa ima da kažu- vidi nje, jedva čekala da ode, nije ga ni ispratila kako valja...
-Dobro, dobro.
-E a inače, kad je ono tvoje dete došlo iz grada?
-Šta znam, oko čet'ri, što??
-Eeeee? Ma moj Milija ustajao do vecea, znaš ima mnogo problema s bešiku, ne znam kud ću s njim, i vrag mu mater, probudi me, i ja čula kola neka, ja rek'o ko je u ovo doba, kad vidim, tvoj mezimac... kasno doš'o, i dovez'o komšiku Cecu, a je l' oni nešto...?
-'de znam, nek' radi šta 'oće, njegov život, a i Ceca nije loše dete...
-Ma znaaam, nego znaš, jednom sam videla, jes' ono, to davno beše, neki je mangup dovez'o na motor, ko zna iz koju je familiju, a i opasno to čudo bre...
-Ma kakve to veze ima, pusti decu bre, lepo im je...
-Jeste, jeste, igraju se deca, posle kad bude-deca prave decu, nemoj da Mileva nije ništa rekla...
-(Joj Bože, pomozi) Dobro, Mileva, dobro... Znaš, ja moram ovaj ajvar...
-Ma dobro, ženo, samo radi, ja da ti ne smetam, odo, moram i ja nešto da odradim...
-Ae ae...
(5 minuta kasnije, sin se budi i silazi sa sprata) Dobro jutro, e kevo, sad sam čuo kroz prozor, reci mi, što se komšinica Mileva obesila Radi na ogradu i priča da ćemo Ceca i ja da se uzmemo?
-...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.