Glavni moto sportskih ribolovaca pred kamerama.
- Kao što vidite, radi se o mladici... (cmok u buljavu glavu iz koje viri struna dok se škrge manijakalno nadimaju) Sada ćemo je skinuti sa udice. Uh, nezgodno se zakačila (kida joj pola obraza). I pustiti u vodu… (ošamućena riba 2-3 sekunde pluta poledjuške, nakon čega izbezumljenim trzajem ponire u mutnu vodu).
Kamerman širi plan, a nama se jedno po jedno ukazuju šumarak, Sunce, nakežena gracioznost sportiste i nabrekli vrat koji guta knedlu tipa: “jeb’o bih joj kevu da smo sami”.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
t ja