Kada se ekipa sačinjena od par osnovaca upućuje u svoju, takoreći, prvu avanturu izlaska u grad. Svaka grupa, pa i njihova, ima svog vođu. To je po nekom ne pisanom pravilu dečak koji ima starijeg brata, samim tim i ko da mu čuva leđa, koji važi za onog koji može da se davi u alkoholu, a da mu ne bude nista, koji se ne ustručava da skoči na bilo kog ko mu se suprotstavi jer već duže vreme vežba mišiće u svojoj teretani (koja je sastavljena od plastičnih flaša napunjenim peskom i vodom, u apoenima od 0.5 pa sve do balončeta od 5 kg). Kome sve ribe iz škole ostavljaju ljubavna pisma u klupu za vreme velikog odmora, koji ima najviše iskustva u izlaženju i u male prste poznaje ceo "bonton" ponašanja u diskoteci. Sa takvim legitimnim vođom grupica dečaka ulazi u klub nadajući se, kao i svi mi, da će nešto da pojebu i da će za koju godinu biti glavne face u gradu. Međutim, svi snovi o ludom provodu bivaju srušeni kada im na ulaznim vratima neko iz obezbeđenja zatraži ličnu kartu...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.