
Најтужнија реченица најтужнијег цртаћа мог детињства. Просто си као клинац могао да се у тим ратним годинама некако поистоветиш са то двоје клинаца који за ручак имају само комад тврдог хлеба, шољу млека и три кокице. Поједу они то симпатично и слатко, али тада уследи тај јебени осећај када клинац каже мами да је гладан, а она, немајући ништа више да му да, бризне у плач...
Јебено!
Негде у земљи снова бићемо срећни ти и ја...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
+ za crtać
Ahah isto sam ovo gledao kao mali, :P +
Знам да је реклама сопствене дефиниције, али морам, да не бих куцао:
http://vukajlija.com/negde-u-zemlji-snova/274772
Умочићу.
umalo ne zaplakah i sad
+++