Најтужнија реченица најтужнијег цртаћа мог детињства. Просто си као клинац могао да се у тим ратним годинама некако поистоветиш са то двоје клинаца који за ручак имају само комад тврдог хлеба, шољу млека и три кокице. Поједу они то симпатично и слатко, али тада уследи тај јебени осећај када клинац каже мами да је гладан, а она, немајући ништа више да му да, бризне у плач...
Јебено!
Негде у земљи снова бићемо срећни ти и ја...
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
+ za crtać
Ahah isto sam ovo gledao kao mali, :P +
Знам да је реклама сопствене дефиниције, али морам, да не бих куцао:
http://vukajlija.com/negde-u-zemlji-snova/274772
Умочићу.
umalo ne zaplakah i sad
+++