
Најтужнија реченица најтужнијег цртаћа мог детињства. Просто си као клинац могао да се у тим ратним годинама некако поистоветиш са то двоје клинаца који за ручак имају само комад тврдог хлеба, шољу млека и три кокице. Поједу они то симпатично и слатко, али тада уследи тај јебени осећај када клинац каже мами да је гладан, а она, немајући ништа више да му да, бризне у плач...
Јебено!
Негде у земљи снова бићемо срећни ти и ја...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+ za crtać
Ahah isto sam ovo gledao kao mali, :P +
Знам да је реклама сопствене дефиниције, али морам, да не бих куцао:
http://vukajlija.com/negde-u-zemlji-snova/274772
Умочићу.
umalo ne zaplakah i sad
+++