Kad rmbaš svaki dan, ceo dan, da zaradiš mnogo para da bi tvoje dete moglo da se upiše na skupi koledž, da bi, kad ga završi, moglo da radi svaki dan, ceo dan, pa da svom detetu plati koledž da bi ono zaradilo pare za koledž svog deteta (tvog praunučeta), itd.
Sve to dok neko u jednoj od tih 4 generacija ne dobije rak, i spuca ušteđevinu za koledž na lečenje, a zna da će da umre svejedno.
- Tata, a što ja ne idem na koledž?
- Kako zašto sine? Deda Abraham Bekinsdejl je dobio rak mošnica pre 70 godina, zato ni ja nisam studirao. Samo ti nastavi da istovaruješ ugalj još pedesetak godina, kao što sam ja to radio, i kao što će tvoje dete da radi, pa da zaradimo za tvoje unuče da ode na koledž! Ja to neću da doživim verovatno, jer mi pluća od udisanja uglja izgledaju k'o fasada u Vukovaru, ali sa srećom. Ajmo na hamburger!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Može. +
Dobra. Svidja mi se ovo vukovar u primeru
zlo i naopako xD +