Стање изазвано дугим, напорним, готово убиственим тренингом у току ког се за мање од сат уради више од 20 вежби са што мањим паузама или чак без пауза.
Једва се довлачим у стан, немам снаге да скинем јакну и чизме тако да прво вадим натопљену опрему из ранца па се као параплегичар сручим на кауч. Последњим атомима снаге се скидам, туширам и након тога тражим спас у чаши освежавајућег млека и већ након првог гутљаја испуштам један од оних звука као у рекламама оним за оне ствари па ме цимер упита:
"Шта сте радили на тренингу кад си дошао у стан тако к'о скапник?"
Пошто се крв још није вратила у мозак још увек не схватам да сам три пута прошао поред цимера а камоли да се сећам вежби које сам радио и које су криве за моје стање.
"Брате не сећам се, много нечега, свега... кад си ти дошао у стан?"
"Па ја сам био у стану кад си ти отишао на тренинг."
"Аааа...(капирам али мало морген)"
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
totalna ošamućenost i + :)
али тотална...