Део без кога аутомобил не може да иде, битнија од било чега и наравно не постоји. Користи је мајстор при процени да муштерија не да нема везе о колима него и о животу, а наравно има вишак пара. Сличан систем као и код шклобуцне и цинцулатора осим што је доста скупље и траје дан-два.
- Добар дан мајсторе, је ли готово оно моје?
- Друже мој... Шта да ти кажем? Распада се аморцигувана плајснерица, ижашла сва маст од мангулице... Ма не бих ја да ти ово радим.
- Мајсторе молим вас, па частићу а ако треба могу и роштиљ да наручим.
- А јебеш ме и ти, то морам да крпим, два дана ћу да изгубим за 200 евра. А то све оде на делове.
- 200 еура? Да ли је могуће?
- Друже ако нећеш мени још боље, ја ту зараду немам никакву, вози онда овако...
- Ма није то него морам до банке прво, почни ти мајсторе сад стижу паре.
- Почињем, али само да ти кажем, не бих ово радио никоме али се знамо па ајде да учиним.
- Сила си мајсторе, хвала ти.
- ( мајстор у себи ) Па опет причај рибама по крају да мајстори не умеју да јебу.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.