Anarhija u seoskoj kafani

Пример једне кафане и друштва уњ.
_________________________________________________________
Кафана. Место које је често на видљивом месту. Познато у том и оближњим селима, јер траје генерацијама. Ентријер је следећи:
Столице купљене на вашару. Пепељара и слика сеоских фудбалера на све стране.
Мрачно, доста мрачно. Музика варира од расположења. Углавном су ту тамбураши, Снеки, Шукица и Митар стандардни на репертоару. И упорно исте песме се врте, али ником не смета.
Ако је село мало веће, у склопу кафане је и кладионица.
___________________________________________________________________

Друштво у кафани:

Стандардни - Људи који су ту од јутра. Пензионери. Пију кафу и чај цео дан, целу ноћ. Читају новине, и замишљено ишчитавају листу утакмица које се тај дан играју.

Двапут људи - Они који долазе ујутру, када иду по хлеб. И увече, када побегну од куће.

Соло - Лик који се забоде у ћошак. Проговара само када наручује пиће. Ако пак жели исто пиће, само дигне чашу. (Немам довољно информација о таквим људима и њиховом понашању у кафани)

Галамџије - Брђани. Ликови који када се продеру, попадају слике поменутих фудбалера. Пију само пиво. Гајбе и гајбе пива. Тоне пива. Могу попити а често и запевати.

Жељко - Података о њему нема. Једино што знам је да га сви знају.

Келнерица - Женска особа. Средњих година. Неки би рекли најбољих. Сви је џапају, њој не смета. Али смета њеном мужу, припаднику групе брђана.

И на крају, Ја. Који немам паметнијих послова, него да пијем Вињак и описујем тренутну ситуацију код мене у сеоској кафани. Све уз брђане и Жељка.