Babe i dede umrli između dva ciklusa izbora. Večni amanet stranke na vlasti koja, imajući uvid u biračke spiskove i matične knjige umrlih, unapred zna čiji glas je friško slobodan od imaoca te, shodno tome, siguran. Što bi rekli vernici, slatko ih slušati.
- Tebra, vide li onu babu što je malopre bila da glasa?
- Da, što pitaš?
- Dismr do neba, izgleda se upišala, ovaj pratioc za malo da se uguši...
- Ova malopre?
- I ta, a bilo još nekoliko pre nje...
- To ti je sve ista baba, između svakog glasanja joj promene jaknu i daju drugu ličnu kartu. Od jutros je već šesti put glasala...
- Ne seri, pa kako je nisu prepoznali ovi na spiskovima?
- 'De će je prepoznati, slike u ličnoj karti crno-bele, zadnji put ih fotograf video dok je Broz bio živ, a namerno je puste da se upiša da niko ne zagleda. To su ti brate anđeoski glasovi...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Hahahahahaha, koje rezonovanje!
Iskustvo je na tvojoj strani.+++
Nije to rezonovanje, znam babu - pet godina sam je vodio na glasanje dok je moja stranka bila na vlasti, a posle sam gledao kako je dovode ovi prethodni aktuelni. Samo čekam januar, ko dovede babu pobeđuje na izborima :)
to se radilo još otkad
samo otkad je demokratije :)