Animalizacija

- Душо, ти ниси ни свестан с ким живиш. Ја сам данас размишљала и размишљала и рекла сам себи: " Ана, ти си права лавица".
- Јеси, душо, права си лавица. Поготово откад живимо заједно. Која, бре, лавица! Ти си морж! Лежиш ту данима и гледаш Емтиви, гојиш се, једеш пет пута дневно! Претвараш се у свињу!
- Стоко једна! То није тачно. Ја сам у депресији откад сам изгубила посао! И нисам свиња!
- Изгубила си посао пре шест месеци, еј! Ја радим к'о коњ овде, на послу ме упрегли к'о вола! Не могу честито ни да се одморим. И онда дођем кући увече, питам шта има да се једе, ти ми кажеш виршле? Јеби се, бре, јеби се! Ал' нека, сам сам крив кад сам испао магарац!
Она почиње да плаче и одлази у другу собу, он остаје у истој и провлачи руку кроз косу добрих пола сата. Након пола сата...
- Мацо, отваори врата, знаш да нисам то стварно мислио. Јебига, то је све због оног мог ретардираног шефа. Нон-стоп сере, као фока.
- Значи не мислиш да сам свиња?
- Ниси, то сам афективно рекао. Права си мачка.
- Е, куцо моја!