strah, tjeskoba, stid, neugodnost, trema, napetost, strepnja

Osoba koja pati od anksioznosti može biti nazvana vulgarnim (uvredljivim) nadimcima: pička, kukavica, drvena marija, kip, hendikep.

Često ih neko zadirkuje pitanjima: "Zašto si povučen? Zašto se ne družiš? Šta ti tišti grudi?"

Manifestuje se raznim simptomima poput znojenja, crvenila lica, drhtanja, izmjenom glasa, poteškočom pričanja zbog suhog ili začepljenog grla, te simptomima u obliku ponašanja kao bježanje iz škole i iz socijalnih i zahtijevnih situacija, okupljanja, događaja, proslava. U najgorem slučaju manifestuje se kao napad panike što se također naziva i napad anksioznosti ili panični poremečaj. On može da nas spopadne i tokom sna kad se naglo probudimo sa ekstremnim osječajem straha, ludila, kao npr da je počeo rat ili dogodilo se nešto jako čudno. Ili kao ekstremna sekiracija gdje osječamo da ne možemo više izdržati život.

Neki je smatraju psihičkim poremećajem i za nju postoje lijekovi koji se zajednički zovu anksiolitici. Neki poznati su apaurin, rissar ili riset, proziac ili prozjak.

U slučaju da se smatra psihički poremečaj pravilno se kaže poremećaj socijalne anksioznosti u slučaju da je anksioznost povezana sa ljudima tj da su oni pokretač straha.

U slučaju općeg straha (od smrti, posla, bolesti, života, rata...svega pomalo) zove se poremećaj opće ili generalne anksioznosti.

Često dolazi i kao dio ili simptom ili uz druge psihičke poremećaje kao što su šizofrenija (shizofrenija), PTSP (post traumatski stresni poremećaj), razni poremećaji ličnosti, depresija.

U slučaju da se o anksioznosti ne govori kao o bolesti ili poremećaju koriste se nazivi kao socijalna anksioznost, opća anksioznost itd, bez rijeći poremećaj.

Na engleskom "socijalna anksioznost" (social anxiety ili SA) se zove ako je u smislu osjećaja, a u smislu poremećaja "poremećaj socijalne anksioznosti" (social anxiety disorder ili SAD).

Često osobe koje imaju anksioznost nemaju društvo, ne idu u školu, nemaju posao, povučeni su, slabi, osjetljivi emocionalno (lahko zaplaču), nemaju ili nikad nisu imali curu ili momka.

Ovo je inače engleska riječ anxiety, i u našim jezicima se rijetko koristila tako da mali broj ljudi je znao njeno značenje ili čuo za tu riječ. Danas ipak zahvaljujući dostupnosti interneta i engleskog jezika, sve više i više ljudi koriste ovu rijeć kao domaću i standardnu. Često se može čuti na TV, radiju, oglasu, reklami, te u riječniku i nalazima doktora, psihijatara, psihologa.

Osim standardnog tretmana psihoterapija naročito kognitivno bihevioralna terapija (CBT) i lijekovima, postoje alternativne metode poput mc2method, linden method, joga, savjeti duhovnih učitelja poput Ekart Tol, te religijske i druge metode, od izbacivanja džina/džavola do bioenergičara. Postoji i metoda salivanje strave koja se sprovodi uz olovo koje se istopljeno vrelo baci u vodu i vjerovatno pijenjem vode kroz mašice. Moguće je da su neke metode samo praznoverje.

Болест која корене вуче из давнина давних. Било је ње, како наводе поједини аутори, и у девонском добу, било је ње, слажу се заборављени народи, било је ње увек, а група дипломираних астролога, чврсто загрљени са Јупитером, певају тихо тише да ће је увек и заувек и бити, певају, презноје се и направе паузу не би ли охладили од зноја усијане главе својим наталним картама.
Закључујемо да је анксиозност, дакле, популарна болест.
Болест чији тренд држи константу.
Она човеку чини чуда; она је фузија депресије, шизофреније, параноје, незадовољства самим собом и тако даље.
Њена циљна група су претежно доконе главе џабалебароша, бесциљних луталица овога свега које не знају шта ће од себе па се ето лате размишљања о, примера ради, смислу живота, смислу који нису откриле ни много смислом залуђенији мудраци. То размишљање које очигледно нема задати циљ почиње да буни човека, да га једе. Једе га изнутра јер се буди само зато што ни тело ни душа више немају воље за спавањем, а о стварању било чега конструктивнијег да не причамо.