Anksioznost

Огромна сеоска кућа, десетинама година дозидавана, над улазним вратима једна обична сијалица, мада она сада не ради јер је дан али зашто је не споменути. Бранкица седи, намешта фризуру и помера столицу пола метра у лево, не би ли од сунца побегла у хлад виновом лозом створен. Наспрам ње седи Ивица, укључује свој диктафон и поставља Брани питање:
''Госпођо Бранкице, овде сам не би ли испитао данашњег сеоског човека о болести која хара планетом.''
''Добро.''
''Да ли ви знате шта је анксиозност?''
''Паа... мислим да сам чула, али искрено, сине, немам благе везе о чему причаш. Питала сам свог сина малопре зашто си ти овде, видео си га, каже да идете заједно на факултет а да ти ја могу помоћи око твог рада, па реко зашто не, таман да мало предахнем од силног посла а и врућина је вани, видиш и сам овог зла, најављују плус четрдесет а Јули месец. Јутрос кад сам устала било је можда шест сати, и већ ми је било веома вруће и једва сам се натерала да одем нахранити сермију али натерала сам се, поцркаће сва сермија па од чега ћу оброке деци да правим и таман да завршим са храњењем сетим се да нисам угасила шпорет, трчи назад говорим себи, трчи назад Брано искипеће ти млеко па шта ћеш онда, крава није дала млеко већ седмицу дана, и ово што узимаш од Радане ти је услуга коју мораш вратити следеће седмице кад се буде купило сено, врућина вани а ја трчим улазим у кућу оно млеко таман да искипи и говорим себи, Брано, јеботе, каква си ти будалетина, зашто лепо не кажеш оној својој блентавој снаји да припази на то, јебали је они телефони и интернети, само лежи и млати прстима по том чуду, не можеш са дететом више проговорити три речи бре колико је то ђаво узео себи, једва дочека тишину да може да забије кљун у фејзбук, јебо их фејзбук више.''