Svako selo ima baku ''salivačicu'' koja obavlja gorepomenutu radnju. Kad dete ne može da spava, plače, plaši se nečega, onda ta staramajka bude pozvana kući da izvrši ritual salivanja strave. Donesu se ugljevlje, trave, kravlja balega, još neke ''hokus-pokus'' sitnice, baka izrecituje neku bajalicu, pesmicu i... da, dete posle spava mirno i slučaj je rešen.
- Šta je ovom DJoletu? Nešto se mnogo trza, kao da ima neke tikove, šta li?
- Tja, po meni, to je klasičan primer nesalivene strave iz detinjstva...
- ?! Čega, bre?
- Ma, ne mogu sad da ti objašnjavam... Obavesti se na Vukajliji...
Brzopotezno ispijanje par ljutih, kojim se trenutno uklanja svaki oblik straha.
Podvrsta: predgovor
- Da salijemo još po jednu, pa na ispit!
- Aj dosta, da ga ne popadamo ovde.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.