Svako selo ima baku ''salivačicu'' koja obavlja gorepomenutu radnju. Kad dete ne može da spava, plače, plaši se nečega, onda ta staramajka bude pozvana kući da izvrši ritual salivanja strave. Donesu se ugljevlje, trave, kravlja balega, još neke ''hokus-pokus'' sitnice, baka izrecituje neku bajalicu, pesmicu i... da, dete posle spava mirno i slučaj je rešen.
- Šta je ovom DJoletu? Nešto se mnogo trza, kao da ima neke tikove, šta li?
- Tja, po meni, to je klasičan primer nesalivene strave iz detinjstva...
- ?! Čega, bre?
- Ma, ne mogu sad da ti objašnjavam... Obavesti se na Vukajliji...
Brzopotezno ispijanje par ljutih, kojim se trenutno uklanja svaki oblik straha.
Podvrsta: predgovor
- Da salijemo još po jednu, pa na ispit!
- Aj dosta, da ga ne popadamo ovde.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.