To je bilo davno, pa se niko ne seća... Dobro, možda se neko seća. Negde na 55 stranici lektire, na praznom delu papira, pojavljuje se prvi post - Jao kako je ovo dosadno. Ispod toga zelenom bojom i lepšim rukopisom - Jao, stvarno jeste. Onda treći upis - jel znaš da ovaj to ne može da pročita, pa četvrti - PREKINITE DA SMARATE.
I to dopisivanje je bilo anonimno. Pa u stvari, ne baš skroz. Bibliotekarka je uvek mogla da prodje kroz kartice i u saradnji sa razrednom brzo nadje ko je pisao po lektiri. Razredna bi verovatno rado provela istragu. Ali bibliotekarka, koja voli knjige, to neće. Ipak, i to je pisanje knjiga. Dakle, nije do zapisa u bazi, nego do bibliotekarke. Srećan vam anonimni internet.
Jao kako je ovo dosadno
Jao, stvarno jeste!Jel znaš da ovaj to ne može da pročita?
PREKINITE DA SMARATE!!!!
