"Ante" je u stvari prefiks za "pre" odnosno za bilo koju "bolje sprečiti nego lečiti" pojavu.
Mnogo je nepopularan u Srba, jer naravno Srbi, iako imaju izreku "tri put meri, jednom seci" nikad ne misle unapred, niti imaju tu sposobnost anteanalize.
Zbog čega?
Pa sam Ante nas asocira na: velikog Ante Pavelića, čoveka koji je pred Švabama pevao: "They see me rollin...", onda na novog Antu Gotovinu, pa na starog Antu Starčevića koji je rečnikom Jarić T. Živadina: "tu nešto petljao", a da ne pominjem nesrećnu zvezdu jugoslovenske nadriekonomije Ante/Antu Markovića.
Zato nikad, ili retko Srbi misle unapred, više vole da razjebu sve, pa da tad izanaliziraju šta je bilo i kako je trebalo da bude.
To nas vodi do latinske reči "post" koja je veoma mila Srbima, kako zbog pravoslavlja, tako zbog modernog shvatanja dijete (sa ciljem: dajte posni margarin da prevarim Boga), a naravno i veliki afinitet prema postu jer stvarno generalno, nemamo mnogo dana sa mesom za ručak. A još kad kažu da nas je post održao na putu preko Albanije...
- I što ga nisi vadio na vreme?
- Ne gotivim nikako Ante Markovića, pa da me jebeš.
