Genetski modifikovana hrana viđena očima plavuše kojoj je njena sopstvena linija najvažnija stvar na svetu.
Plavuša: Potpiši peticiju protiv proizvodnje genetski modifikovane hrane! Majmuni jedni, meni našli da uvaljuju to sranje!
Vi: OK, ni ja baš nisam za tu modifikovanu hranu, imamo mi dovoljno obične hrane...
Plavuša: Ma idioti jedni, znaš li šta rade? Daju kravama antibiotike za rast da bi davale više mleka!
Vi: Ej, čekaj malo, kakvi antibiotici za rast? Da ne misliš možda na hormone za rast?
Plavuša: Ma da, na to sam i mislila, antibiotici koji sadrže hormone za rast. Ma bre to treba sve spaliti, to nije zdravo!
Vi: OK, kod nas stvarno nema potrebe za tom genetski modifikovanom hranom, ali znaš li ti koliko dece u Africi gladuje i koja bi...
Plavuša: Ma znam ja sve! Sve je meni ispričala tetka od moje kume (za koju inače znate da je matora usedelica i koja je za genetski inžinjering čula u latino američkoj seriji), ti antibiotici za rast ulaze u mleko i goje! Majmuni jedni, hoće da se ja ugojim!
Vi: Ma daj bre... Ok, šta god (a u sebi: "Ovo ide na Vukajliju!")
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.