Omiljena reč Slavice Đukić- Dejanović, kojom (kako smatra) zbunjuje polupismene novinare.
"...Dakle, ja ne mogu da anticipiram kako će drugi, znamo šta ćemo mi..."
"... Ne mogu da anticipiram brzinu dogovora s bilo kojom stranom..."
"...Đukić -Dejanović je negirala ovu informaciju, navodeći da nije mogla da anticipira Karadžićevo hapšenje..."
Sposobnost predviđanja toka nekih događaja unapred, pre nego što se dese kako bi se sprečile neželjene posledice. Najbitnija stavka u razvoju ove sposobnosti je iskustvo, kao i neophodno predznanje.
- Alo, kume, je l' dolaziš na slavu?
- Kume, ne vređaj! Pa, znaš da to ne bih nikako propustio. Nego, reci jesi sve spremio?
- Sumnjaš u mene?! Spremio i opako predjelo, sarmice, prasetinu i jagnjetinu. Od pića nema šta nema, ispraznio sam Mićin diskont što se alkohola tiče. A tek dedinu gromovaču da probaš, samo za tebe čuvam... Ma, sve po redu i redosledu!
- Za to se ne sekiram, nego na anticipaciju mislim.
- A, to! Naravno! Nabavio sam ranisan za prvu pomoć. Za kasnije, spremio gomilu kisele vode, kafe dovoljno za dva lonca i natočio već deset do petnaest litara rasola, a za svaki slučaj i aspirin sam kupio. Tako da mož' celu noć da furamo jer sam se potrudio da smanjimo gubitke i posledice.
što znamo da će se dogoditi a ne da nam se da sprečimo
što se babi snilo to joj se i zbilo
cinjenje neceg pre vremena,unapred;stvaranje suda o necemu unapred,kao da je istinit,s tim da treba kasnije da se dokazuje.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.