Prevenstveno smišljen da poveća higijenu na javnim mestima, da ne biste brislali ruke o peškir, (mokar i pun bakterija, sličan onome o koji je ruke brisao Kamijev stranac) zajedno sa 7000 nepoznatih ljudi, koji rukice samo plahnu, bez susreta sa sapunom, ali krajnji ishod je dijametralno suprotan. Operš ruke, namestiš ih ispod aparata, vrtiš ih, treseš, uključuješ ga ponovo, i na kraju ruke obrišeš o pantalone, psujsući u sebi izumitelja ove gluposti, prizivajuću višu silu da ti sa neba baci komad papirnog ubrusa.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Tačno tako, dok stojim pored aparata osećam se ko mentol :)
Najogavniji su oni u koji se šake uvlače...fuj....
i nikad se ne osuše