To su dani koji započnu sa poslednjim odslušanim semestrom.
Obično sa sobom nose velike planove o davanju preostalih ispita.Medjutim najčešće to ostane na nivou planova.Problem sa apsolventskim danima je taj što nekako kao da sila teže postane izrazitija u to vreme,pa se krevet napušta samo uz pretnju bešike;a neki jadan boravak nad knjigom obično se završi vraćanjem u prvobitnu poziciju-boravak u krevetu.Stanje slično onom kad vas ujede muva CE-CE(kako su pisali u udžbenicima biologije).
Nikad više izgovorenih studentskih laži nego u apsolventskim danima.
Deviza-od sutra počinjem da učim postaje glavni životni moto.
Uteha-rokovi se namnožili, svakog meseca je po jedan,daje iliuziju da će se taman stići sve za onaj sledeći.
Fakultet-mesto gde ti je nekad bila ekipa,sada mesto gde uvek naletiš na sveže diplomiranog višegodišnjeg samo-još-ovo-da-VAS-pitam skakača po živcima.
Vreme-postalo relativna kategorija u svakom smislu te reči.Prolazi brže nego ikada pre.
Ispiti-uglavnom ostali oni čije je štampanje knjiga odobrio dekan u veoma alkoholisanom stanju.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Lepi su tvoji dani.
Jesu ,ne kažem.Šteta što će uskoro morati da se okončaju.
Moji su pretili da se oduže. Zaposlih se, onako, kao da organizujem sopstveno vreme (4 sata "rada"). To mi je dalo volju da se prihvatim knjige i okončam zadnjih par ispita.
+ kolega!