Dodatak koji bi trebalo da se mesečno isplaćuje mladim profesorima koji se suzdržavaju od gledanja u poprsja nekoliko godina mlađih srednjoškolki.
Jedna situacija (srednja medicinska, npr.)
Učenica se približava katedri u "dekolte na izvolte" majici, fokusirajući pogled na jednu od pregrada u crvenom dnevniku.
Naginje se nad dnevnik i napućenih usana postavlja pitanja.
Učenica: Profesore, ima li ikakve šanse da se ova dvojčica popravi? Znači, ikakve?
Profesor (zahvaljuje se slučaju (komedijantu) što je katedra sa druge strane zatvorena te niko ne vidi kako se migolji i prebacuje nogu preko noge): Teško, zaista teško. A i ne bi bilo fer prema drugim učenicima...
Učenica: Pa, nisam ja valjda kao i svi drugi?
Profesor (sve vreme izbegavajući da pogleda prema mlečnim žlezdama učenice): Ta, svi ste svi isti. Ni po babu ni po stričevima.
Učenica (naginje se još više nad dnevnik): Ali, profesore! Budite fer, dajte mi šansu... Propašće mi celo leto... Ništa bazen, ništa solarijum...
Profesor (u sebi): Neka sam proklet! (glasno) Ta, ajde, niko još nije propao od poklanjanja. Samo sedi na mesto što pre...
Shvatate?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.