Алузија на посебну врсту хомо-сапијенса тако често заступљену у домаћем окружењу. Одликује их исподпросечна општа информисаност, затуцаност, ограниченост, темпераментност, али и изразито богат псовачки речник.
Име добијају због идентичности са правим 'арамбашама на пољу испољавања гласовних способности и високог степена самоуверености с тим што је прави хајдучки 'арамбаша поред горе поменутих особина ипак храбар и стамен и у ситуацији када гласовна надмоћ више не даје резултате, за разлику од овог из наслова. Домаћи 'арамбаша је јак само на речима, тачније, свом ''маму ти јебем'' ставу. Иначе је само вазал.
Класичан 'арамбашки поздрав:
-Е, 'де си бре, јебем ти светионик! Јеси жив, а? Аууу, угојио си се, јебем ли ти семеник! Хахахха!
-О, па то си, јебем ти мучницу мученичку! Нисмо се видели, бре, два месеца, је л' треба неком да ломим коске?! Хахахаха!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.