Arčitelj kiseonika

Ултимативни мастер кулер. Човек апсолутно неизантересован за себе а камоли за друге. Он је једноставно ту, стоји, као кактус који се не треба заливати, без икакве нарочите улоге, аспирације, мотивације. Оно мршаво говно од паука које не плете мрежу, што те мрзи да га убијеш, а већ ја на истом месту зида већ данима.
Украс из педесетих који и даље стоји на почасном месту изнад телевизора, на миљеу бабе Стојанке, нити је леп нити да се баци.
Дилдо изганђале курве што ти се врзма око стана на путу до штајге, заборављен у фиоци са примерком Штиклераја из 79. и прототипа дијафрагме са сликом Здравка Чолића поред.
Гарнитура дресова фудбалског клуба Реал Мадрида из Горње Вулгарнице од пре другог светског рата, коју повремено облаче на гостовањима кад' им жене ударе санкцијe па престану да перу због прекомерног напијања у победи над Јанг Бојсима из љутог им противничког села Шјајци.
Човек који никоме није потребан али може бити. Никога не зна, али може упознати некога. Заробљен у лимбу недовољне жеље за животом и довлачења до свог прозора зарад бацања са истог и свршетком свог мизерног живота.
Носата Живана на којој су сви одбацили кожицу своје невиности, па је после зајебавали да је радодајка.