Asmo pele so šlag

Pelagija ( u daljem tekstu samo P) mlada, nedojebana profesorka latinskog jezika, proziva Đokića da odgovara.
- Đokiću, ustaj. Ispred table.
- Pa nemojte profesorka, ima i onih ispred mene u dnevniku što nisu odgovarali
Budimo kolegijalni.
- Daću ja tebi kolegijalnost, kada ti zalepim asa. Izvoli kredu. Treća deklinacija. Pevaj.
- Ali profesorka, ja nisam učio za danas. Može sledeći čas?
- Šta, nisi učio latinski? Zašto si to dopustio sebi? To će imati ozbiljne konsekvence po tvoj uspeh.
- Pa nisam stigao, imali smo test iz Fizike danas.
- To mene ne interesuje! Jel ćeš da pričaš nešto?
- Hoću, hoću! Vidite profesorka, ja smatram da Latinsli nije bitan i da je to mrtvi jezik koji niko ne govori!
- Molim!? Nigde se be govori? Čujete li vi ovo? Govori se, Đokiću latinski, govori, u intelektualnim krugovima, tamo gde tvoja njuška nikad neće da zaviri!
- Pa i ciganski se govori više od latinskog pa ga vi ne znate, a pored vas gore na Trošarini živi više cigana nego u cigan maloj. Eto, Hajro Osmanović vama na srpskom može da kaže dobar dan, a vi nećete da se udostojite da mu odgovorite na njegovom jeziku!
- Molim!? Kako to razgovaraš samnom!?
- Asmo pele so šlag. ( Posaftaš mi bobana sa šlagom)
- Šta si reko!?
- Epa, da ste se udostojili da popričate sa komšijom Hajrom jednom u životu, možda bi i znali!
- Kakva drskost! Nečuveno! Videćemo se mi u Avgustu Đokiću, zapamti to!
- Nećemo! Pokloniće mi dvojku na veću.
- Ti zaboravljaš da ja predsedavam tim većem!
- I moj ćale je predsednik kućnog saveta pa mu ne daju ključeve od vešernice.
- Kako se ti to meni obraćaš? Napolje, izlazi napolje!!
- Salus...