Sa njom se niko ne druži. Nikome nije interesantna jer živi u nekom svom svetu, daleko od ostalih. Doduše, ima rodbinske veze sa najjačim šabanima u gradu, pa je niko i ne uznemirava, mada ionako je verovatno niko ne bi ni dirnuo. Niko je ne zove na fudbal, jer su svi već u nekim svojim grupama. Nekako je uspela da se ubaci u grupicu azijata, mada je ni oni ne gotive, jer su razlike očigledne. I tako, Australija svaki dan sama, daleko od ostalih, nema s'kim da se zeza, da se svadja, da prozbori koju reč, pa ni da se potuče. Vidi kroz prozor kako se neke druge osobe trude da uzadju iz jedne grupe i udju u drugu, svadjaju se, mire, prave paktove, ruše ih, podjebavaju se... Ona samo služi da svom rodjaku otrči po sokić ili sendvič. I kad bi umrla dugo bi trebalo ostalima da shvate da nje više nema.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Poučno i lepo +