Osećaj koji dobijete kada zateknete vaš tok misli u toliko bolesnoj zoni, da i sami sebe iznenadite, ujedno pokretavši autokritiku i šizofrenu konverzaciju u sebi.
Seksualne konotacije sa ljudima oko vas, trenutci koji se mogu povezati sa pedofilijom, manijakalno klanje i kasapljenje, monstruozne misli.
Upravo razmišljaš o tome, zar ne?
Sada se gadiš sam sebi.
Ne brini. Nije to bolest. U kakvom vremenu i društvu živimo, takve misli su neminovne.
Naravno, nije bolest ukoliko pored takvih misli poseduješ gađenje i kritiku prema samom sebi. Ta rečenica: "O čemu to bre razmišljaš!?". Zdrav razum. Kada to nestane, treba da staneš i zapitaš se, šta je dobro, a šta loše.
Ukoliko je još malo zdravog razuma preosalo, kontroliši se, ne razmišljaj o tome. Ili skrati muke sebi i drugima, pre nego što zdrav razum iščezne, pa ih skratiš njima.
