Autorska pesma mladog benda

Kompozicija čijih je 90% inspirisano (samo iste note/akordi u istoj kombinaciji) nekim grandžom ili metalom. Frontmen, nadajući se da je buduće Kurt Mladenović, piše političko-socijalni-ljubavni-angst tekst o stvarima u koje se ni sam ne razume dovoljno. Naslov je jedna reč, jer to dodaje mistiku celoj stvari, a u stvari se radi o manjku kreativnosti. Strofe peva glasom Mladenovića, refren grauluje. Prolazi i obrnuto. Jedini koji ovde blistaju su basisti i bubnjari jer u "kompoziciji koja ih je inspirisala" bas i bubanj lome hardcore muzičari koji celoj stvari opravdavaju epitet hard/hevi

Gitarista obrće pentatoniku nekoliko taktova kao solo i automatski je Tom Morello ili pak Adrian Smith, ali samo u okvirima svog korteksa.

Obavezne su frizure kao da su Alice In Chains ili Skid Raw. Od ovoga je moguće odudaranje u vidu basista sa kovrdžama u fazonu onog nektar mermelada klinca i bubnjar sa vojnički kratkom friškom jer se ili prži na pank ili mu je praktičnije zbog mlaćenja glavom i sviranja u isto vreme.

I dok se frontmen i gitarista nadaju da će im njihov hit (koji znaju najbolji drugovi i par zapuštenih devojaka koje se šatro lože na rok iz odeljenja) doneti ugovor sa Geffenom, jadna publika na lokalnom festivalu sluša žalopoj o životu koji loše zvuči na srpskom.