Avangardni apstraktizam u konverzaciji

Gile: Risto, brate! Kaži mi kako si uspeo da sjebeš onaj hilti koji sam ti dao? Nije potrebno da budeš nuklearni fizičar da bi izbušio dvadesetinu rupa.

Rista: Jebaga, šta da ti kažem? Matora ti je bušilica, pa se pregrejala i crkla.

Gile: Šta, bre - matora? Kupio sam je pre mesec dana, jedva da sam je dvaput koristio. Šta bulazniš?

Rista: To kad si je ti kupio je nebitno. I ja sam na buvljaku juče kupio Skajvižnov DVD plejer, ali ne pričam da je nov.

Gile: Risto, tebra - mojne me nerviraš! Kakve veze ima tvoj raspadnuti DVD sa mojom bušilicom? Šta pričaš ti?

Rista: Ja samo iznosim činjenice.

Gile: Kakve crne činjenice, crni Risto? Hajde-de, reci mi onda šta ti govore sledeće činjenice: pozajmim ti svoj digitalac, a ti uspeš da mu sjebeš softver ubacivanjem one tvoje buvljaške memorijske kartice. Posle toga si sjebao onaj mob što sam ti dao da koristiš dok se tvoj ne vrati sa servisa - napunio si ga virusima koji ne idu čak ni na najneobezbeđenije kompove i doveo do toga da ne registruje mrežu i sam se uključuje i isključuje kako mu se ćefne.

Risto: I, eto - uvek su problemi sa stvarima koje pozajmim od tebe. Ti imaš neku negativnu auru koju preneseš na tehniku (takva vrsta energije se inače prenosi dodirom i dužim boravkom u prisustvu nosioca), te posle separatisanja sa tobom, gedžeti prosto odapnu.

Gile: Kakva aura, kakva energija, šta bulazniš, jeb'o te ćaćin ćaća?!

Rista: Vidi ovako - imedžn d balija...