Dečija pesmica, koja se pevala kada se visoko na nebu ugleda avion.
Nije u upotrebi od 1999. godine.
Dečje praznoverje, koje se pevuši kada vidiš avion na nebu. Nekako se uvek ponadaš da će stvarno da ih baci, čak i ako samo vidiš trag mlaznog aviona na 10 kilometara iznad sebe; a još ako je neki niskoleteći propelerac za zaprašivanje komaraca, onda mu mašeš k'o blesav u nadi da će pilot, (sa sve kesicom bombona), da tebe primeti pre svih ostalih. Koliko god lepo zvučalo, bombone ipak nikad ne stignu.
Kasnije se naučiš da kada avioni nešto stvarno bacaju, to nikada nisu bombone i razočaran surovom stvarnošću prekidaš svaki pokušaj kontakta sa njima.
Nekada vrlo popularna pesmica koju smo pevali kad vidimo avion. Ful verzija ide "Avione, baci nam bombone, ja ću tebi pare da kupiš cigare". Pevali smo je kao klinci sve do 1999, kada nam je avion umesto bombone, bacio bombu. Verovatno je bila greška u prevodu.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.