Ne mora da bude ciganski, uglavnom i nije. Najčešće ima klavijaturistu koji ujedno i peva, i još jednu pevaljku. Mada, neretko može da bude i "u fulu", sa sve harmonikašem i gitaristom. Prevashodno nastupa po novootvorenim kafanama klupskog tipa ili u kafanama kafanskog tipa u prigradskom naselju, gde svojom pesmom dovodi do ekstaze petnaestogodišnjake, ali i starije prekaljene kafanske tipove, sa stažom od oba ulaska u istu. Jer, kafana je njihova sudbina, ženo jedina!
Repertoar se svodi na maksimum četrdesetak numera, uglavnom od Grčke u planini, preko Utroje i Srce je moje mandolina, naravno do vrhunca - turururututu, turururuu, šaljem ti pozdrav preko drugara! Masa u ludilu, klinci cepaju majce, rokaju se u grudi junačke, dok svakom kroz glavu prolazi kako baš njega specijalno pesma pogađa, jer je on uz nju zdrugarima pio i pičke guzičio, mesecima i celu godinu!
I tako svaki petak-subotu, jer nikad ne dosadi ni Bogu ni narodu, bar onom kome je namenjeno! Glavni problem nastaje kada "avlije avlije" bend zaluta u ozbiljnu kafansku instituciju...
- Ajde "Vino piju age Sarajlije"!
- Pa ne mogu da se setim kako to beše....
- Pa dobro, ajde: Zarasle su staze moje!
Harmonikaš stidljivo sleže ramenima i tiho ispušta glas: A jel može nešto drugo?
Pevaljka se ubacuje: A jel mogu ja da vas iznenadim?
- Ajde probaj...
- Aaaavlije, aaavlije, pune behaara....
- Mršbreupičkumaterinu, ajmo napolje!
