Baba na slavi

9 сати,сви гости дошли,седе,пију,вечера се поставља,прво предјело,3 врсте салата,пребранац,свакакве ђаконије,пун сто хране.Ти седиш преко пута бакуте коју први пут видиш у животу,дошла са кумом,не знаш да ли је његова или мајка његове жене,али примећујеш да је поведена само са једним разлогом-да чува унуку!Унука јадна,дебељуца,тек кренула у школу,обла к'o лоптица,види се да је сви воле и мазе,да јој све дају.Звекећу виљушке,клопаш,не размишљаш ни о чему,али чујеш бакуту како говори малој:"Уз'и сине мало салате,узми и те друге пиле бабино,еве ти мало пребра'ца,де мало уз'и киселих краставаца,итд..",и настави да јој гура све у тањир.Мала једе као два маторца,чудно ти већ мало,али нећеш да коментаришеш,крећеш да набодеш неку питицу са сиром,кад осетиш лагано ћалетов лакат у ребро:"Сине,шта си се залауфао као да те не хранимо кући,стани мало,сад ће и печење...".Зацрвениш се,сви су чули то наравно,ослушаш ћалета,ајде срамота је,ниси клинац да не разумеш,осмехом скриваш руменило,за то време унука креће виљушком ка пити,ПЉАС,удари је баба по руци:"Иииии бре Јелена! Па докле да једеш сунце ти јееебем.И бре па како су те то кући научииили И свеца ти пољубим,па 'оћеш све људима да изедеш!'' Клинка још увек пуних уста,креће у плач,баба објашњава гостима како би је она васпитала да је мало више код ње,не би јој она дала и турала у тањир,ти устајеш са стола,покушаваш да не праснеш у смех и одлазиш у клоњу док се не смири ситуација....