Baba u prevozu

Postoje tri vrste Babe u prevozu (izvinjavam se zbog nepoznavanja latinskih i domaćih naziva):

1. vrsta je najpoznatija. To je baba koja u punom autobusu, tramvaju, ili trolejbusu traži slobodno mesto. Stojiš u krcatom prevozu i ugledaš praznu stolicu. Pomisliš kako bi bilo dobro sada sesti, ali možda je tu neka starija osoba, ili šta ako je tu neka trudnica, haha a mora da ima neka bab... I još se misao nije završila, a mesto je okupriala jedinka gore navedene vrste.

2. vrsta nam je takodje dobro poznata. To je baba koja se sticajem okolnosti našla na vratima i ne da nikome da izadje, ili udje. Ova osobina je karakteristična i za druge putnike, ali oni bar pokušaju da se pomere i kolegijaliniji su (uglavnom).

3. vrsta se javlja u polupraznom prevozu, te je zbog retkosti ovakvog vida prevoza i manje poznata. To je baba koja od početne stanice (recimo Borča III), do krajnje (recimo Blok 45) nije odlučila gde će da sedne, te je šetala, sa jednog na drugo sedište, od jednog do drugog kraja vozila. Napominjem da jedno mesto može biti isprobano dva ili više puta.

Još jedna napomena, a to je da Baba u prevozu može od ulaska u prevoz, do izlaska, da bude pripadnik dve, pa čak i sve tri vrste.

Pored stvari koje Babu u prevozu dele, postoje i one koje su zajedničke za sve njih. Jedna od tih stvari je da su vlast i mladi krivi zato što u prevozu nema mesta, zato što ima mesta ali je gužva, zato što je u prevozu hladno, zato što je vrućina jer su prozori zatvoreni, zato što su prozori otvoreni pa je promaja, ili zato što se plaća karta.